Latinica     English   
БАЗА НЕПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА
Назив: Смедеревска тврђава
Општина: Смедерево
Место: Смедерево
Надлежност: Републички завод за заштиту споменика културе – Београд
Територијално надлежни завод: Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево
Број у централном регистру: СК 538
Датум уписа у централни регистар: 24.10.1983
Решење/Одлука о проглашењу за НКД: Одлука Одељења за заштиту споменика културе при уметничком музеју у Београду бр.881 од 08.10.1946; Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 851/5 од 20.10.1975.
Категорија: Непокретно културно добро од изузетног значаја
Службено гласило одлуке о категоризацији: Сл. гласник СРС 14/79
Врста: Споменик културе
Период изградње: XV век
Прикажи мапу

Смедеревска тврђава се налази  на десној обали Дунава, на ушћу реке Језаве. Дунав, Језава и Петијевски поток условили су троугаону основу тврђаве која је у просторном смислу подељена на Мали и Велики град. Саградио ју је деспот Ђурађ са намером да у њу смести седиште цивилне и црквене власти. Посебно је обраћана пажња на бедеме према копненој –лако приступачној страни; стога на тој страни има највише кула. Мали град је посебно утврђени владарски двор, са свих страна опточен водом. У његовом централном делу налази се каменом зидани бунар, а улазило се са југозападне стране, кроз двојни систем капија. У Великом граду постојао је митрополијски комплекс са пратећим просторијама и грађевине за становништво. На варошком бедему биле су две капије. У Малом граду налази се шест кула, од којих је на једној натпис из кога се јасно види да је град подигао Ђурађ Бранковић. Велики град опасује деветнаест кула. Куле су широке око 11, а високе око 20 m. Рађене су од ломљеног камена у добром кречном малтеру. Дебљина зидова достиже и до 4,5 m. Најдебљи су бедеми према копненој страни. Смедеревска тврђава заузима простор од око 11 ha. Турци су 1480. дозидали по једну полигоналну кулу на сва три угла, као и кулу на средини варошког бедема. Куле су биле обезбеђене топовима. Смедеревска тврђава се археолошки истражује више деценија, а извођени су и конзерваторско-рестаураторски радови.