Latinica     English   
БАЗА НЕПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА
Назив: Мраморје
Општина: Бајина Башта
Место: Растиште
Надлежност: Републички завод за заштиту споменика културе – Београд
Територијално надлежни завод: Завод за заштиту споменика културе Краљево
Година уписа на УНЕСКО-ву листу светске баштине: 2016
Број у централном регистру: АН 168
Датум уписа у централни регистар: 25.01.2013
Решење/Одлука о проглашењу за НКД: Одлука Владе Републике Србије 05 број 633-2770/2012 у „Службеном гласнику Републике Србије“ бр. 50 од 18. маја 2012.
Категорија: Непокретно културно добро од изузетног значаја
Врста: Археолошко налазиште
Период изградње: XIV–XV век

До села Растиште и археолошког налазишта Мраморје долази се кањоном реке Дервенте која се улива у Перућачко језеро на Дрини. Два гробља са надгробним обележјима – стећцима, међусобно удаљена 500 m у ваздушној линији, налазе се северно од сеоске цркве.
Ова два гробља, иако на малој удаљености, разликују се по облицима, обради површине камена и по украсним мотивима. У њиховој близини је локални мајдан Ваган где су у средњем веку клесани надгробни споменици. Аутентична вредност средњовековног гробља повезана је са амбијентом изванредно очуване природе планине Таре и с малим сеоским насељем.
Стећак је споменик који је у периоду од друге половине 12. а најинтензивније током 14. и 15. века, постављан као обележје гробног места на готово целом подручју Босне и Херцеговине, у западним деловима Србије и Црне Горе као и у средишњим односно јужним деловима Хрватске. Зона распростирања стећака ограничена је на северу реком Савом, на југу јадранском обалом, на западу Ликом у Хрватској, док источна граница њиховог распростирања сеже дубоко у западну Србију. Систематским пребројавањем ових споменика, у другој половини 20. века, дошло се до бројке од око 70.000 евидентираних стећака на око 3.300 локалитета на територији поменутих држава.
На средњовековном гробљу Мраморје у Растишту на потесу Гајеви налази се 35 надгробних споменика од којих су најбројнији у облику ниског сандука а присутне су и плоче. Споменици су постављени у редове у смеру запад-исток. Површина споменика је пажљиво клесана и добро углачана и обрађена. Рељефни мотиви су полумесеци (на три споменика) и крст с три крака који се кружно завршавају. На потесу Урошевине сачувана су 33 надгробна споменика од којих је већина у облику слемењака и сандука на постољу, карактеристичан је слемењак са удвојеним кровом. Споменици су постављени у смеру запад-исток. Промену у историјским и друштвеним околностима доказује оријентација једног броја споменика приближно у правцу север-југ, који заузимају крајњи западни простор. Површина споменика је обрађена крупнозрним чекићем тако да је постигнута специфична текстура. Четири слемењака су украшена мотивима стреле и лука, мачевима и соларним кругом.
Територија средњег Подриња и Бајине Баште, којој припада данашње Растиште, у периоду од 13. до 16. века налази се на периферији српске средњовековне Рашке државе на самој граници с Босном. У 14. веку овим крајевима владао је Никола Алтомановић, а убрзо територију заузима кнез Лазар Хребељановић. Становништво живи у мањим насељима, а комуникација међу њима контролисана је из утврђених градова, данас локалитети Солотник, Ђурићи и Рогачички вис. Духовни и религијски утицај на овој територији ширило је монаштво из манастира Рача који је подигнут почетком 14. века.
Стећци – средњовековни надгробни споменици уписани су на Листу светске баштине у 2016. години. Серијско културно добро чини 28 локалитета, и то двадесет у Босни и Херцеговини, два у Хрватској, и по три у Црној Гори и Србији. Стећци су јединствена појава у средњовековној европској уметничкој и археолошкој баштини.
Од времена од када се више не израђују па све до данас стећци су дубоко укорењени у различите обичаје и веровања. Такви процеси постоје упркос својеврсном прекиду историјског памћења, што је већином изазвано миграцијама током касног средњег и раног новог века. Народна прича и бајка вековима црпу мотиве из средњовековног витешког миљеа који се налази на површини стећака приписујући њихово клесање и постављање фантастичним бићима, вилама, дивовима и другим митским чуварима, доводећи их у везу с легендарним ратовима и сукобима.