Latinica     English   
БАЗА НЕПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА
Назив: Мраморје
Општина: Бајина Башта
Место: Перућац
Надлежност: Републички завод за заштиту споменика културе – Београд
Територијално надлежни завод: Завод за заштиту споменика културе Краљево
Година уписа на УНЕСКО-ву листу светске баштине: 2016
Број у централном регистру: АН 26
Решење/Одлука о проглашењу за НКД: Решење Републичког завода за заштиту споменика културе Београд бр.709/3 од 25. септембра 1968.
Категорија: Непокретно културно добро од изузетног значаја
Врста: Археолошко налазиште
Период изградње: XIV–XV век
Прикажи мапу

Археолошко налазиште Мраморје налази се на високој обали реке Дрине у Перућцу. Средњовековна камена обележја – стећци су у амбијенту добро уређеног археолошког парка у центру туристичког насеља.
Стећак је споменик који је у периоду од друге половине 12. а најинтензивније током 14. и 15. века, постављан као обележје гробног места на готово целом подручју Босне и Херцеговине, у западним деловима Србије и Црне Горе као и у средишњим односно јужним деловима Хрватске. Зона распростирања стећака ограничена је на северу реком Савом, на југу јадранском обалом, на западу Ликом у Хрватској, док источна граница њиховог распростирања сеже дубоко у западну Србију. Систематским пребројавањем ових споменика, у другој половини 20. века, дошло се до бројке од око 70.000 евидентираних стећака на око 3.300 локалитета на територији поменутих држава.
На средњовековном гробљу Мраморје у Перућцу налази се 88 стећака. Надгробни споменици су постављени у правилним редовима оријентације запад–исток. По облицима се издвајају плоче, слемењаци и сандуци на постољу и без њега и аморфни споменици. Надгробна обележја су израђена од камена кречњака, а површина је добро обрађена глачањем и употребом крупнозрног чекића. Соларним симболом – кругом украшен је само један сандук, док су остали споменици неукрашени и без натписа.
Територија средњег Подриња и Бајине Баште, којој припада данашњи Перућац, у периоду од 13. до 16. века налази се на периферији српске средњовековне Рашке државе на самој граници с Босном. У 14. веку овим крајевима владао је Никола Алтомановић, а убрзо територију заузима кнез Лазар Хребељановић. Становништво живи у мањим насељима, а комуникација међу њима контролисана је из утврђених градова, данас локалитети Солотник, Ђурићи и Рогачички вис. Духовни и религијски утицај на овој територији ширило је монаштво из манастира Рача који је подигнут почетком 14. века.
Стећци – средњовековни надгробни споменици уписани су на Листу светске баштине у 2016. години. Серијско културно добро чини 28 локалитета, и то двадесет у Босни и Херцеговини, два у Хрватској, и по три у Црној Гори и Србији. Стећци су јединствена појава у средњовековној европској уметничкој и археолошкој баштини.
Од времена од када се више не израђују па све до данас стећци су дубоко укорењени у различите обичаје и веровања. Такви процеси постоје упркос својеврсном прекиду историјског памћења, што је већином изазвано миграцијама током касног средњег и раног новог века. Народна прича и бајка вековима црпу мотиве из средњовековног витешког миљеа који се налази на површини стећака приписујући њихово клесање и постављање фантастичним бићима, вилама, дивовима и другим митским чуварима, доводећи их у везу с легендарним ратовима и сукобима.