Latinica     English   
БАЗА НЕПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА
Назив: Грчко гробље
Општина: Пријепоље
Место: Хрта
Надлежност: Републички завод за заштиту споменика културе – Београд
Територијално надлежни завод: Завод за заштиту споменика културе Краљево
Година уписа на УНЕСКО-ву листу светске баштине: 2016
Број у централном регистру: АН 70
Датум уписа у централни регистар: 20.03.1986
Решење/Одлука о проглашењу за НКД: Одлука СО Пријепоље бр.633-7/83-III-03 од 31. јануара 1984.
Категорија: Непокретно културно добро од изузетног значаја
Врста: Археолошко налазиште
Период изградње: XIV–XV век

Археолошко налазиште Грчко гробље у селу Хрта налази се у изразито планинском подручју, на потесу Губице, формирано је на два узвишења на растојању од 100 m. Ово је гробље с највише исклесаних рељефа на територији распростирања стећака у Републици Србији. Засеоци су постављени у широј околини гробља са стећцима, а целокупни просторни амбијент одражава јединство природе, насеља и културног добра.
Стећак је споменик који је у периоду од друге половине 12. а најинтензивније током 14. и 15. века, постављан као обележје гробног места на готово целом подручју Босне и Херцеговине, у западним деловима Србије и Црне Горе као и у средишњим односно јужним деловима Хрватске. Зона распростирања стећака ограничена је на северу реком Савом, на југу јадранском обалом, на западу Ликом у Хрватској, док источна граница њиховог распростирања сеже дубоко у западну Србију. Систематским пребројавањем ових споменика, у другој половини 20. века, дошло се до бројке од око 70.000 евидентираних стећака на око 3.300 локалитета на територији поменутих држава.
На археолошком налазишту Грчко гробље надгробни споменици су постављени у правцу исток–запад. Археолошко налазиште садржи типове споменика карактеристичне за ову територију, а сачувано је укупно 77 споменика. Споменици доњег гробља (41) искључиво су плоче и очигледно је да је укопавање обављано у праисторијском тумулу. Једна плоча украшена је мотивом крста уписаног у круг. Споменике горњег гробља (33) поред масивних плоча, које су већином украшене техником плитког урезивања, чини и неколико већих сандука на чијим бочним странама су изведене аркаде продубљеним рељефом. Горња површина плоча украшена је једним или комбинацијом више мотива. Тако ивице споменика красе уже и бордура од таласасте линије с круговима или цик-цак орнамент, док су на средини постављени концентрични кругови, кругови с уписаним крстом или само крст и у једном случају јелен. На више споменика налазе се симболи породице: грб са штитом и мачем или само представе мача.
Територија Полимља од 12. века саставни је део српске средњовековне Рашке државе и један од средишњих делова ране немањићке државе у чијим жупама, још од Стефана Немање, чланови ове владарске породице подижу своје задужбине. У долини Лима било је око седамдесет манастира и цркава. Средњовековно Пријепоље се развијало као трг (тржница) манастира Милешева на такозваном дубровачком друму. Након пораза Николе Алтомановића који је ове крајеве кратко држао у 14. веку, област Пријепоља улази у састав бановине Босне.
Стећци – средњовековни надгробни споменици уписани су на Листу светске баштине у 2016. години. Серијско културно добро чини 28 локалитета, и то двадесет у Босни и Херцеговини, два у Хрватској, и по три у Црној Гори и Србији. Стећци су јединствена појава у средњовековној европској уметничкој и археолошкој баштини.
Од времена од када се више не израђују па све до данас стећци су дубоко укорењени у различите обичаје и веровања. Такви процеси постоје упркос својеврсном прекиду историјског памћења, што је већином изазвано миграцијама током касног средњег и раног новог века. Народна прича и бајка вековима црпу мотиве из средњовековног витешког миљеа који се налази на површини стећака приписујући њихово клесање и постављање фантастичним бићима, вилама, дивовима и другим митским чуварима, доводећи их у везу с легендарним ратовима и сукобима.