Latinica     English   
БАЗА НЕПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА
Назив: Црква Богородице Љевишке
Општина: Призрен
Место: Призрен
Надлежност: Републички завод за заштиту споменика културе – Београд
Територијално надлежни завод: Канцеларија за очување културне баштине на Косову и Метохији
Година уписа на УНЕСКО-ву листу светске баштине: 2006
Напомена: на UNESCO-ву Листу светске баштине у опасности уписана 2006. године
Број у централном регистру: СК 1369
Датум уписа у централни регистар: 30.12.1997
Решење/Одлука о проглашењу за НКД: Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС у Београду, бр. 352 од 11. марта 1948. године.
Категорија: Непокретно културно добро од изузетног значаја
Врста: Споменик културе
Период изградње: 1306-1307
Прикажи мапу

Призренску катедралу посвећену Богородици краљ Милутин је обновио 1306/7, на остацима цркве из XIII века, која је лежала на темељима базилике средњовизантијског периода (IX–XI века). Протомајстор Никола, који је највероватније дошао из Епира, остварио је почетком XIV века архитектонски веома успелу грађевину чије језгро чини петокуполна црква уписаног крста, опасана бочним опходним бродом и припратом са отвореним тремом (данас зазиданих пролаза), са кулом на западној страни. Турци су је претворили у џамију, а да би је прилагодили својим потребама, искуцали су фреске зидарским чекићем да би малтер лакше прионуо на зид који је потом прекречен. Веома оштећен живопис поседује изузетне вредности и спада међу најуспелије фреско-целине из доба владавине византијске династије Палеолога. То је дело протомајстора Астрапе из Солуна са сарадницима из око 1310–13. који је, судећи по сачуваном живопису, начинио изузетно оригиналан избор композиција, појединачних фигура, њихових иконографских решења како у детаљу, тако и у целини. Посебно су значајни портрети ктитора и поворка Немањића, предака краља Милутина, који су натприродне величине. Конзерваторско-рестаураторски радови на архитектури обављени су педесетих година, сликарство је испод слојева креча откривено 1950–52, а потом је чишћено и ретуширано у више наврата између 1969–79. Црква је гађана ватреним оружејм и спаљена марта 2004. када су тешко оштећени портрети Немањића из припрате, сликарство куле, а у мањој мери и сликарство наоса.